Халил тражи Мујова ђогата (Јабланица) 0001    Аге пију на Удбини вино, 0002    Триест ага и више четири, 0003    Међу њима Ћејван-ага дедо. 0004    Кад се аге напојише вина, 0005    Сви на пенџер главе оборише, 0006    А пољем се магла прихвтила, 0007    А из магле дјетић испаднуо, 0008    Вас у срми и сухому злату. 0009    Што он ближе, познају га аге, 0010    Познају га, познат не могоше. 0011    Познаде га остарио дедо: 0012    »То је главом Хрњичин Халиле! 0013    Има пуне четири године, 0014    Власи су му отели ђогата, 0015    Па не смије на нашу Турћију, 0016    Крајини се обломила крила, 0017    А Мују се штета учинила, 0018    Е не море четовати Мујо. 0019    Нек ми дође у пјану мејхану, 0020    Истјераћу кладушко копиле, 0021    Ако дође од Кладуше Мујо, 0022    Свом ће брату одсјећ русу главу.« 0023    Халил паде мејхани на врата, 0024    Па агама турски селам викну, 0025    Све су аге селам прихватиле, 0026    Ал не хтједе Ћејван-ага стари, 0027    Већ Халила криво погледива: 0028    »Гдје с’ Халиле један хрсузине? 0029    Ово веће четири године, 0030    Јер одаде коња Хрњичина, 0031    Мој Халиле, у земљу маџарску, 0032    Па Крајину обломио крила, 0033    А Хрњици штету учинио, 0034    Већ не море четовати Мујо.« 0035    А кад једном поклекоше врата, 0036    Док упаде у мејхану Мујо, 0037    Попријеко гледа на Халила, 0038    Па потегну са бедрице ћорду, 0039    Да посјече свог брата Халила. 0040    Док ти скочи триест Удбињана, 0041    Не дадоше посјећи Халила, 0042    Већ Халила гоне пред мејхану. 0043    Мујо сједе, тер он пије вино, 0044    Халил сиђе на мермер авлију, 0045    Па довикну крчмара Омера: 0046    »Понеси ми један дукат вина!« 0047    Омер дукат износио вина; 0048    Кад се Халил понапио вина, 0049    Низ лишце му сузе полетјеше, 0050    А све б’јелим пошкрипива зубом, 0051    Јуначкијем очим’ преваљива: 0052    »Ћејван-ага, стид те браде било, 0053    Јер ти мени учини срамоту? 0054    Н’јесу Власи отели ђогата, 0055    Већ сам јунак санак боравио 0056    Под Кунаром, зеленом планином, 0057    Ондје су ми украли ђогата, 0058    Ја га гледам четири године, 0059    Ћејван дедо, по земљи каурској, 0060    Нигдје гласа од ђогата немам, 0061    У стотину дошо сам градова.« 0062    За тим момак на ноге скочио, 0063    Зеленијем пољем побјегнуо, 0064    У Кунару зелену планину, 0065    Док се Халил у Голију свуче, 0066    Док он нађе једну шупљу јелу. 0067    Из ње вади маџарско одјело, 0068    Турско свлачи, маџарско облачи, 0069    Док се дугом пушком заметнуо. 0070    Халил хода, а гледа ђогата 0071    И по Задру и по Шибенику, 0072    А кад сиђе Сењу камениту, 0073    Испод куле Сењанин-Ивана, 0074    Тамам Халил под бијелу кулу, 0075    Истом ђогат у подруму врисну. 0076    Халил сједе на студену ст’јену, 0077    Грозне сузе од очију љева. 0078    Угледа га Иван-капетане, 0079    Па Тадију свог синовца виче: 0080    »О Тадија, д’јете моје драго, 0081    Изведи ми онога Маџара, 0082    Штоно грозне сузе пролијева.« 0083    У Тадије одговора нема, 0084    Већ он сиђе плацу на сокаке, 0085    Па Халилу стаде говорити: 0086    »Маџарине из земље Маџарске, 0087    Тебе зове Иван-капетане.« 0088    Мујин Халил на ноге скочио, 0089    Кад Ивану на кулу изиђе, 0090    Капу снима до тала се свија, 0091    Иванову руку пољубио, 0092    Измиче се те подвио руке. 0093    У њег гледа Иван-капетане: 0094    »Маџарине, што ти тако цвилиш? 0095    Ал си гладан љеба бијелога, 0096    Ал си жедан руменога вина, 0097    Али немаш жутих маџарија?« 0098    Онда стаде Халил говорити: 0099    »О Иване, силан капетане, 0100    Ја имадем жутих маџарија, 0101    Н’јесам гладан хљеба бијелога, 0102    Н’јесам жедан вина руменога, 0103    Веће ходам по земљи маџарској, 0104    Пуне има четири године, 0105    Укр’о ми се ђогат од мејдана, 0106    Добар ђогат буљук-баше Муја, 0107    А Мујо је мене заробио, 0108    А и мога ћаћу остарјела, 0109    И мог брата помлађега Јанка, 0110    А и моју милостиву мајку, 0111    Извео нас на Малу Кладушу, 0112    Л’јепо нам је код Хрњице Муја, 0113    Хизмет чиним Мујову ђогату. 0114    По несрећи украде се ђого, 0115    А ја не см’јем на Кладушу Малу, 0116    Посјећ’ ће ми буљук-баша главу. 0117    Ја бих јунак бјежо у Маџарску, 0118    Ал не могу ћаће оставити, 0119    Нити своје остарјеле мајке, 0120    Ни свог брата млађега од себе. 0121    Па ја чуо вриску од ђогата, 0122    Па ја грозне сузе пролијевам. – 0123    »Би ли позно дебела ђогина?« – 0124    »Бих Иване, закона ми мога.« – 0125    »О Тадија, води Маџарина, 0126    Нека види коња дебелога.« 0127    Ја кад Халил паде у подруме, 0128    Па он гледа дебела ђогина, 0129    Вас се сјаје као леденица, 0130    А вели му и бесједи Иво: 0131    »Добар ти је из Кладуше Мујо, 0132    Би ли смио узјахат’ ђогина? 0133    Нико не см’је коња узјахати!« 0134    »Бих, Иване, закона ми мога!« 0135    Док Халиле заузда ђогина, 0136    Извуче га из топла подрума, 0137    Па отишће пољем широкијем, - 0138    Боже драги, што му ђогат ради! 0139    А све ђогат попријеко скаче, 0140    Мислио се Хрњичин Халиле. 0141    »Да бих бјежо на Малу Кладушу, 0142    Ја бих мого лако побјегнути, 0143    Ивану ћу хилу учинити. 0144    Ја сам Богу јемин учинио, 0145    Да му хиле учинити не ћу.« 0146    Па поврати коња б’јелој кули, 0147    Па га води у топле подруме 0148    А изиђе Ивану на кулу, 0149    Те почеше рујно пити вино. 0150    На одаји поклекоше врата, 0151    Док упаде влашка књигоноша, 0152    Шкрљак скида, до земље се свија, 0153    Капетану пољубио руку, 0154    А на руци књигу оставио. 0155    Иван танку књигу проучио, 0156    Све се смије Сењанин Иване, 0157    Опремио бане од Задарја: 0158    »Ев’ Иване књига шаровита! 0159    Ти си моју заискао кћерку, 0160    Заискао л’јепу Јефимију, 0161    Ја сам теби књигу отиснуо: 0162    Кћерка моја за удају није. 0163    Кад је друга настала година, 0164    Опет сам ти књигу опремио: 0165    Нема кћерка руха готовога. 0166    Сад су на њу свати навалили, 0167    Бан которски и бан колошварски, 0168    И од мора седам капетана. 0169    Не см’јем ником хатар иштетити, 0170    Већ сам цуру врго на кошију, 0171    А танке сам књиге разметнуо, 0172    Ко год коња има до мејдана, 0173    Нека иде у поље задарско. 0174    Онда ће се коњи пометати, 0175    Чиј’ утече парип од мејдана, 0176    Онога је моја Јефимија.« 0177    У Халила често погледива: 0178    »Маџарине из земље Маџарске, 0179    ја како се по имену вичеш? 0180    »Ја се зовем Виде бајрактаре, 0181    А од влашког града Балтулина.« – 0182    »Хоћеш Виде потећи ђогата, 0183    А ево ти пет стотин’ дуката, 0184    Ак’ утечеш на добру ђогину, 0185    Па ожениш Иван капетана, 0186    А бановом л’јепом Јефимијом, 0187    Даћу теби турскога ђогата, 0188    Остаће ти на рамену глава.« – 0189    »Хоћу, бане, закона ми мога, 0190    И не ћу ти хилу учинити!« 0191    Док капетан виче иза грла: 0192    »О мој сине, синовац Тадија! 0193    Запалите на граду топове!« 0194    У Тадије одговора нема, 0195    Већ Тадија на топове трче, 0196    Па упали дванаест топова, 0197    Пет стотина друга саставио. 0198    Кад Ивану изведе кобилу, 0199    Па појаха витку бедевију, 0200    Бајрак носи синовац Тадија 0201    На алату, вас у сухом злату, 0202    Халил јаше својега ђогина. 0203    Кад су били пољу задарскому, 0204    Боже драги, што му ђогат ради, 0205    А гледа га Сењанин Иване: 0206    »Добра коња, доброга јунака, 0207    А јунака од добра мејдана!« 0208    Кад су Задру на капији били, 0209    Велика се сила искупила, 0210    Водају се ати и парипи, 0211    Међу њима витке бедевије, 0212    А све гледа Хрњичин Халиле, 0213    Гдје ће видјет’ бијесна парипа. 0214    Кад погледа Хрњичин Халиле, 0215    А угледа кусу бедевију, 0216    Од зенђила влашког Колошвара, 0217    Гдје је воде четири Маџара, 0218    У четири чатали јулара. 0219    Колика је из рамена врата, 0220    Ко два мушка понајвиша лакта, 0221    А сјаји се како леденица. 0222    Кад на тефтер коње прихватише, 0223    Тамам триста коња на тефтеру, 0224    На ђогату тефтер заклопише, 0225    А прати га Сењанин Иване, 0226    »Виде, бајро, ако бога знадеш, 0227    Немој мени хиле учинити!« – 0228    »Не ћу, бане, закона ми мога!« 0229    Доведоше мору на јалију, 0230    Тамам трке четири сахата, 0231    Добри су ти правду поставили, 0232    По пољу се тенефе растегли, 0233    За тенефе коње заведоше, 0234    И два топа довукли су туте, 0235    Тенеф паде коњи полетјеше, 0236    А два топа над њим’ упалише, 0237    Нек се чује Задру каменому, 0238    Да су њему коњи полетјели. 0239    Кад је ђогат у првом сахату, 0240    Све је стражње коње пролазио, 0241    Кад је био у другоме сахату, 0242    Друге ти је коње пролазио. 0243    Млиде добар Хрњичин Халиле, 0244    Да пред њиме коња више не ма, 0245    А завика вила од планина: 0246    »Гон’, Халиле, шриока ђогина, 0247    Пред тобом је шесторица коња, 0248    Два бјелана дуке од Мљетака, 0249    Два алата силна Леховића, 0250    И два врана Бортулића старца 0251    Од Котора, каменога града; 0252    Бедевија колошварског бана.« 0253    Мујов Халил све ми коње прође, 0254    Ал не море кусе бедевије, 0255    Носили се полу сахата, 0256    Док завика вила из пријека: 0257    »О Халиле, жалосна ти мајка! 0258    У кобиле двије посестриме, 0259    А ја сама уз коња ђогина, 0260    Једну сам ти одгонила вилу, 0261    А једна је ђога упутуила, 0262    Хоће ти се притргнути ђого; 0263    Већ извади двије пушке мале, 0264    Удри ђога крај ногу првијех 0265    Не ћеш ли му одгонити вилу, 0266    Јера ће ти затрати ђогата. 0267    »Б’један Халил пушке извадио, 0268    Крајем ђога пушке му пукоше; 0269    Б’један ђогат, брате, примакнуо, 0270    Носио се, брате, по сахата, 0271    Ђа ти прође куса бедевија, 0272    Ђа ти ђогат буљук-баше Муја, 0273    А њих двоје на пореду трче; 0274    Док завика вила из пријека: 0275    »О Халиле, жалосна ти мајка, 0276    Ти затвори оба ока врана, 0277    А размакни чизме и мамузе, 0278    И, Халиле, сјајне бакрачлије, 0279    Ја ћу своја растворити крила, 0280    Па да легнем под коња ђогина, 0281    Не би ли ти утеко кобили!« 0282    А кад вила распустила крила, 0283    Па се сави под коња ђогина, 0284    Одмах ђогат пред кобилу прође.. 0285    Колико је утеко кобили, 0286    Не би дуга пушка дометнула, 0287    Не би мала ни аваза дала. 0288    А под градом варакли кочије, 0289    И у њима дилбер Јефимија. 0290    Ја кад ђогат до кочија стрка, 0291    Па прескочи варакли кочије, 0292    Колико је уста развратио, 0293    А коњске је очи извалио, 0294    Од страха се гледати не може; 0295    Док одјаха гојени Халиле, 0296    А све вода свог коња ђогина. 0297    Туде их је бане оставио, 0298    А и њима конак учинио. 0299    А кад сјутра јутро освануло, 0300    На Задарју топи испуцаше, 0301    Поведоше дилбер Јефимију, 0302    За њом иђу варакли кочије, 0303    У кочијам’ Јефимија л’јепа. 0304    А кад била усред луга пуста, 0305    Док Халиле на ђогину викну, 0306    Те извади л’јепу јефимију, 0307    Па је за се на ђогата баци, 0308    Стаде Халил бјежат у Турћију, 0309    А виче га Иван капетане: 0310    »Је си л’ Турчин из земље Турћије?« 0311    Халил му се са ђогата јавља. 0312    »Ја сам Турчин из земље Турћије, 0313    Н’јесам слуга буљук-баше Муја, 0314    Ја сам слаго, н’јесам право казо, 0315    Већ у главу Хрњичин Халиле.« 0316    А Иван га са кобиле викну: 0317    »О Халиле, будаласта главо, 0318    Оно ми је Богом побратиме 0319    А мој побро, бег Мустај с Лике! 0320    И мој побро, од Кладуше Мујо, 0321    Ти не мореш цуре однијети, 0322    Јер ћу танку књигу начинити, 0323    На свог побра Мустај-бега личког, 0324    И на побра буљук-башу Муја. 0325    Посјећ’ ће ти са рамена главу, 0326    Опет ће ми Јефимију вратит.« 0327    А кад чуо Хрњичин Халиле, 0328    Јефимију скиде са ђогина: 0329    »Јефимијо, моја посестримо, 0330    Немој мени хату замјерити.« 0331    Па је баци у кочије Халко, 0332    А Ивана у чело пољуби, 0333    Заједно су Сењу салазили, 0334    Све до Сења каменога града. 0335    У Ивана бјеше доста пива, 0336    Не да Халку за петнаест дана. 0337    Кад изиђе пуних петн’ест дана, 0338    Онда иђе Иван у одају: 0339    Мустај-бегу од злата јабука, 0340    А Хрњици пет стотина дуката, 0341    А Халилу дебела ђогина, 0342    Још га прекри абахијом златном 0343    И даде му двадесет солдата, 0344    А и свога синовца Тадију, 0345    Кроз планине њега испратише. 0346    Оде Халил на Малу Кладушу, 0347    А Тадија Сењу каменому.